Razvojni koučing
Kad izgovorim koučing, prvo pomislim na razvoj. Zar nije besmisleno govoriti o razvojnom koučingu?
Zvuči kao oksimoron pošto je svaki koučing namenjen ličnom rastu i razvoju. Logično je pitanje kako se onda razvojni koučing razlikuje. Ako je za neku vrstu koučinga potrebno i određeno poznavanje našeg psihološkog razvoja, onda je to za ovu vrstu koučinga. Potrebno je da kouč bude dovoljno upoznat sa specifičnostima svake razvojne faze i sa specifičnostima razvojnih potreba i zadataka vezanih za svaku od njih. Svaku fazu ili period našeg života karakteriše određen intrapersonalni konflikt, tipična anksioznost, psihološka kompetenca koju mora da usvoji da bi u razvoju napredovao na sledeći razvojni period – onaj zreliji.
Po principu ’next step’, kao nivoi u nekoj video igrici, mi se krećemo kroz život. Ne možemo na viši nivo, ako ne pokupimo poene, tj. usvojimo kompetence sa onog prethodnog. Nekad se zaglavimo na jednoj prepreci, uvek na istom izazovu ’izgubimo život’ i nikako da dođemo do sledećeg nivoa. Nekada se, pak, na prelazu iz jednog novoa u drugi jave poteškoće i problemi, pa ne možemo da pređemo na napredniji. Kao i u igrici, i u životu nailazimo na različite prepreke, nešto gubimo, nešto dobijamo.
Ako ćemo koristiti metaforu kompjuterske igrice, zadatak razvojnog kouča je da prvo identifikuje neadekvatnost u tome kako igramo igricu. Potrebno je da razume zašto uvek zapnemo na toj prepreci, i zašto ne možemo dalje. Kad prepozna koren našeg neuspešnog savladavanja određenog nivoa u igrici, zajedno definišemo cilj i strategiju kako pokupiti najviše poena i stići na cilj a da što manje puta ’izgubimo život’.
Razvojni kouč vodi proces u delokrugu koučinga. On prepoznaje da pritiskate pogrešno dugme na džojstiku, kroz rad saznaje da ste to možda pogrešno naučili od nekoga bliskog, ili pogrešno shvatili kako se to radi, saznaje da tvrdoglavo mislite da baš tako treba uprkos tome što uvek izgubite život na istom mestu u video igrici. Prepoznaće vaša iracionalna uverenja, koren vašeg disfunkcionalnog obrasca, mehanizam koji stoji iza pogrešnog pritiskanja dugmeta. Prepoznaće, ali se nećete baviti dubljim razlozima zašto ste vi to prihvatili, zašto ne odustajete od toga, već će sa vam tražiti način kako da pređete na sledeći nivo. Kouča, pre svega, interesuje rezultat.
Tu je razlika u radu razvojnog kouča i psihoterapeuta nekih pravaca: terapeut će pretresati detaljno okolnosti u kojima ste naučili da pritiskate pogrešno dugme, šta vas je nateralo da ne odaberete drugi način, šta vas sprečava da pokušate drugačije tj. ulaziće u traumatske situacije koje su se odigrale unutar određenog razdoblja života koja su dovela da ne prelazite prepreke i ne sakupljate poene.
Razvojni kouč nikad ne koristi generalizovane tehnike koje se uspešno primenjuju u okviru nekih oblasti koučinga. To je značajna razlika u odnosu na većinu drugih pristupa u koučingu. Takođe, mora dovoljno poznavati razvojne periode i klijenta procenjivati u odnosu na sveukupne okolnosti. Potreban je personalizovani pristup koji svakog klijenta stavlja u centar sa njegovim individualnim karakteristikama, posmatrajući ga kao celinu.
Kad vam je potreban razvojni kouč?
Klijenti započinju razvojni koučing u nekom kriznom ili zahtevnom periodu života. Da koristimo prethodnu metaforu: onda kada u igrici nikako ne mogu da savladaju prepreku ili kad stalno ’gube život’.
Ili, pak, kad shvate da su određeni nivo dovoljno savladali i da im ne predstavlja više izazov, ali nikako ne mogu da preskoče na sledeći novo.
U radu sa razvojnim koučem, mogu utvrditi šta je razlog zastoju. Kakav im je stil razmišljanja, kakva su uverenja, kakve životne skriptove su usvojili, koji su bili ključni trenuci u njihovom životu, kakve su odluke donosili i ko su bili značajni ljudi koji su ih oblikovali i to posmatrano kroz čitav život – tema je razgovora sa koučem. Klijent saznaje koji su njegovi obrasci disfunkcionalni, koje je potrebno menjati; kouč mu omogućava da uči o sebi, postavlja ciljeve, pomaže mu da oslobodi svoju autentičnu ličnost i kreira svoju ličnu strategiju.
Klijent se nakon rada sa razvojnim koučem oseća osnaženim i spremnim da odbaci uverenja i nezrele mehanizme koji su ga činili prividno stabilnim, i da ih zameni zrelim i funkcionalnim. Pomaže mu da se spremno suoči sa izazovima koji ga čekaju u budućnosti.
U ovakvom koučing procesu, klijent postaje sposoban da spaja tačkice i povezuje događaje iz prethodnih perioda života sa svojim ranijim iskustvima, načinima razmišljanja, odlukama koje je donosio, međuljudskim odnosima, svojim uverenjima i ponašanjem. To je vremenom postala njegova životna filozofija, on je se pridržava i teško je se odriče.
Kad klijent započne koučing, iza je već njegova lična istorija i godine života. Ako mu sadašnje mentalne postavke stečene ranije ne donose životnu radost – potrebno je promeniti ih. Upravo je njihova promena, zajedno sa kreiranom životnom filozofijom, predmet rada razvojnog kouča. Pored toga, uz razvojnog kouča će i tranzicija iz jednog perioda u drugi prolaziti glatko i bezbolno.
Zbog svega toga, ova vrsta koučinga je često zahtevan, dugotrajan proces i mora biti potpuno prilagođen pojedincu. Ovakvi kakvi jesmo – nismo postali preko noći. Fokusiran na budućnost kakvu želimo, sa jasnim ciljevima, i uz alate koje razvojni kouč donosi, ovaj proces klijenta dovodi do vredne nagrade – osećanja stabilnosti i zrelosti, oslobođenog ograničenja i starih modela razmišljanja i ponašanja.
