Stalna užurbanost, neizvesnost, hroničan nedostatak vremena i naravno stres, bez kojeg bi svaki spisak upečatljivih i onih manje ugodnih odlika današnjice bio nemoguć, postale su uobičajene i gotovo svakodnevne pojave u našim životima. Nije onda ni čudno što je danas lakše i brže posegnuti za tabletom, nego krenuti u potragu za smislom, čiji je ishod nepoznat.
Jer hteli mi to da priznamo ili ne, sve više ljudi, bez obzira na godine, profesiju ili životni stil poseže za antidepresivima i lekovima za smirenje, kao da su emocionalna bol i psihički umor isključivo hemijski problemi.
Bilo bi negde onda i sasvim opravdano porazmisliti na temu da li su pilule uvek nužno rešenje ili su često samo bekstvo od susreta sa samim sobom, odnosno od unutrašnjeg rada koji čeka da bude urađen.
Ovom dilemom bavi se i Lu Marinof u svojoj čuvenoj knjizi „Platon, a ne prozak“, gde poziva čitaoce da se okrenu filozofiji, unutrašnjem razmišljanju i samoposmatranju, umesto da samo „gutaju hemiju“.
U istom duhu, moglo bi se reći: „Koučing, a ne prozak“ zato što lekovi ne moraju biti i nisu uvek najbolji način da pomognemo sebi. To može biti koučing. Za razliku od pilule koja gasi simptome, u koučingu se okrećemo uzrocima. I umesto da emociju ili neprijatno stanje „ućutkamo“ tabletom, učimo da na njih obratimo pažnju, pitajuću se zašto su tu.
Gde počinje problem?
Iako danas živimo u vremenu u kojem se vrednuje brzina, gde površnost postaje norma, dobrobiti našim emocijama, stanju, psihi, nažalost (ili na sreću), ne idu u prilog brza i jalova rešenja. Tuga, nesanica, osećaj praznine ili nemir, nisu kvarovi koje treba što pre sanirati, već su često signali koji ukazuju na to da nešto u načinu na koji živimo, razmišljamo, donosimo odluke ili gradimo odnose – „škripi“ i traži introspekciju, naše bolje razumevanje, nekakvu promenu.
Ipak, onda kada ti osećaji postanu preteški ili previše bolni, mnogi od nas prvi korak prave ka farmakologiji, a ne ka sebi. Iako su pomoć psihijatra i terapija lekovima nekada zaista neophodni i spašavaju živote, problem nastaje kada pilula postane jedina strategija suočavanja za životnim izazovima i krizama.
Šta koučing nudi i kako funkcioniše?
Dok šarenom pilulicom možemo samo da prigušimo osećaj besmisla, u koučingu istražujemo šta je naš smisao, gde i u čemu ga pronalazimo. Tako da umesto pasivnog konzumiranja kratkotrajne sreće upakovane u kapsule, radimo na tome da živimo svesno i ispunjeno, oblikujući svoj život i aktivno učestvujući u njemu.
Koučing nije terapija, nije ni savetovanje. Kouč ne rešava problem umesto nas već nas vodi kroz proces u kojem učimo da bolje razumemo sebe, da prepoznamo obrasce ponašanja koji nam štete, da donesemo odluke koje su u skladu s našim vrednostima.
Koučing je proces osnaživanja, postavljanja pitanja, refleksije i pronalaženja sopstvenih odgovora. Kouč nas ohrabrije da rastemo, razvijamo samorazumevanje i stičemo trajniju unutrašnju stabilnost.
Koučing i lekovi: suparnici ili saveznici?
Koučing nije zamena za stručnu medicinsku pomoć i lekove kada su oni neophodni. Međutim, kada se osećamo loše, to u većini slučajeva ne znači da smo bolesni, već smo možda emotivno iscrpljeneni ili izgubljeni u sopstvenim očekivanjima i društvenim pritiscima. U takvim situacijama, ali i raznim drugim životnim izazovima, upravo koučing može biti vrsta pomoći koja nam je potrebna.
Osim toga što može da bude sigurna podrška u mnogim kriznim momentima, koučing može da bude i prevencija, kao i odličan alat za naš dugoročan rast.
Zaključak
Nije sve u našoj glavi. Sve je u našim rukama
U kulturi gde olako uzimamo lekove kako bismo utrnuli tegobe, na koučingu učimo da ih bolje upoznamo i preuzmemo odgovornost za sebe i svoju sreću.
Zato koučing, a ne prozak. Ili bar, koučing pre prozaka. Jer možda nam nije potrebna tableta da bismo se bolje osećali. Možda nam samo treba dobar i iskren razgovor s osobom koja će da nas sasluša i čuje, razume i ohrabri da pogledamo unutra, pre nego što potražimo rešenje spolja. I da prepoznamo šta nam je zaista važno. A onda, korak po korak, krenemo ka životu koji je autentičan, bogat, celovit, koji je naš.
Autor: Mia Doroški Antonić